Olympic
Vuka Karadžića broj 6
18400 Prokuplje
Telefoni:
+381 (0)61 20-40-888
+381 (0)62 85-94-888
+381 (0)66 97-66-888

+381 (0)27 33 -22-44
 
     
   
     
  Naslovna
O nama
Proizvodi
    Amazonsko oko
    Zingiber-ginger grejp
    Diet Kurkumin
Naručivanje
    Amazonsko oko
    Zingiber-ginger grejp
    Diet Kurkumin
Poremecaji ishrane
     Gojaznost
     Karakteristike gojaznosti
     Gojaznost kao uzrocnik   zdravstvenih problema
      Merenje gojaznosti
      Posledice rigoroznih dijeta
      Smrsajte na zdrav nacin 
Zivite zdravo
      Indeks telesne mase
      Fizicka aktivnost
           Znacaj
           Vezbe
      Zdrava ishrana
           Znacaj
           Preporuke nutricionista
      Odmor
Korisnički servis
      Popust
      Iskustva korisnika
      Cesta pitanja
      Postavite pitanje
      Nacini placanja
      Politika privatnosti
      Uslovi koriscenja
Registracija
 
     
   
     
   
 
 
 
 






     
  Šta jesti: preporuka nutricioniste

Kada pričamo o osnovnim pitanjima vezanih za ishranu, postoji nekoliko glavnih pitanja koji me mnogi pitaju. Da bi saznali kako, kada, šta i koliko jesti, prvo se zapitajte kakve su vam sadašnje navike u ishrani i da li želite da ih promenite. Ako ste odlučili da zdravije živite i da vam dijetalna ishrana bude u fokusu, naoružajte se strpljenjem i upornošću. Neka vam moto“Jedem da bih živeo a ne: živim da bih jeo“ bude prva misao kada krenete u trpezariju. Ostalo će vam doći prirodno.Kako jesti?
  • Važno je uobročiti se, što znači imati: doručak, užinu, ručak, užinu i večeru!
  • Svi obroci moraju biti polako pojedeni.
  • Ako vam je dijetalna ishrana osnova, nadgradnja bi trebala da bude svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću: trčanjem, plivanjem, vožnjom bicikla ili šetnjom.

Kada jesti?


Dobra ideja je prilagoditi oboke svakodnevnim obavezama, bilo da radite ili studirate, nađite vreme za vaše obroke i nikada ih ne preskačite. Ako preskočite jedan od tri glavna obroka (doručak, ručak i večera), lako se može desiti da se prejedete kad sledeći put sednete za sto. Telu je potrebno dati sve hranjive materije na vreme, u odgovarajućim količinama. Orjentaciona satnica za obroke je sledeća:
  • Doručak oko 8 h
Idealno vreme za doručak je oko 8h. Vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladište i otpuštaju, je upravo ujutru. To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti životinjskog porekla – maslac, kajmak, sir itd).
  • Prva užina do 11 h
Da bismo sprečili utrošak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti nešto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze šećere koji su izvor brze energije, time sprečavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje
  • Ručak oko 14 h
Za ručak treba jesti belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, meso i nikad, baš nikad ne treba pojesti uobičajen oblik deserta odmah nakon obroka
  • Druga užina oko 17 h
Da bismo sprečili utrošak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti nešto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze šećere koji su izvor brze energije, time sprečavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje
  • Večera ne kasnije od 21 h
Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrća, koja nisu skrobna), kao izvor vlakana… Večernji obrok treba da bude lagan, jer naš organizam nema mogućnost da se bori sa teškom ili obilnom hranom koju pojedemo uveče.Ovo je vreme za unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe, kao što su skuša, losos, tuna i druge), obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceđenim uljima, koja su bogata polinezasićenim masnoćama. Idealno vreme za večeru je oko 19 časova, mada su moguća i veća odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi računa da vreme između večere i odlaska na spavanje bude najmanje 2 sata.

Razmak između obroka mora biti najmanje 3 sata, a najviše 4.


Šta jesti a šta ne?


Bolestan čovek ne može uvek da jede istu hranu kao zdrav, jer se kod pojedinih bolesti i stanja neke namirnice ne smeju upotrebljavati. Zdrave osobe mogu sačuvati svoju vitalnost i zdravlje uravnoteženom raznovrsnom ishranom. To su namirnice koje sadrže što manje veštačkih aditiva – označenih na pakovanjima sa E-xxx.
  • Proizvodi od žitarica: prednost – crni, ražani, integralni i kukuruzni. Savet: Osobe sa problemom opstipacijetreba da konzumiraju BESKVASNI ražani hleb!
  • Mleko, mlečni proizvodi: sa najviše 1,6% mlečne masti. Jogurt sa acidofilnom kulturom i dobrim probiotikom, voćni jogurt sa malim % masnoće i šećera. Mladi nemasni sir, sirni namaz Ella sa 0 % mlečne masti.
  • Meso, riba i jaja: prednost – nemasno meso: goveđe, konjsko, živinsko, juneće, jagnjeće. Od ribe prednost morska – skuša, haringa ili losos. Od rečnih pastrma i smuđ. Jaja kuvana 1-2 kom. za nedelju dana je dovoljno. Od suhomesnatih proizvoda dozvoljena su samo pileća prsa, ćureća šunka i kvalitetna praška šunka. Dozvoljena je jedna pileća viršla. Povremeno može sojina pašteta.
  • Masti i ulja: Maslinovo, kukuruzno, suncokretovo ulje. Maslinovo devičansko ne koristiti za prženje i pečenje!
  • Povrće: prednost – zeleno, lisnato povrće, povrće bogato celulozom.
  • Voće: nakisele jabuke, grejp (prednost crvenom grejpu koji značajno doprinosi skidanju masnoća sa krvnih sudova), pomorandža, mandarina, kivi, bundeva, trešnje, jagode, amline, višnje, šljive, kruška, dinja, lubenica. Voće se konzumira isključivo za užinu.
  • Šećer i koncentrati: Izbegavajte beli šećer. Dozvoljeno: crna čokolada u malim količinama i 2-3 integralna keksa sa cimetom ili đumbirom.
  • Napici 2 l vodednevno je obavezno. Vrlo gojazne osobe ne smeju preterivati sa vodom, već trebaju postepeno unositi. Dozvoljeno je: flaširane vode (Mivela, Prolom, Vrnjci…), prirodno ceđeni i 100% voćni sokovi, limunada, čajevi (zeleni, kamilica, nana, čaj od peršuna, čaj od korena đumbira…), kafa 1 dnevno.
  • Začini: koristite u što većoj količini (majčina dušica, peršun, origano, menta, đumbir, kari, čili i sl), ali ih dodavati pri kraju kuvanja da se ne bi termički uništili. Kuhinjska so svodi se na odgovarajuće količine, zavisno od zdravstvenog stanja pacijenta, ali ne više od 5 g dnevno. Salate se prelivaju limunovim sokom ili sa jabukovimili balsamico sirćetom, ali nikako sa alkoholnim.
  • Nikako se ne preporučuje uzimanje hrane između navedenih obroka, a posebno uzimanje svih slatkiša, slatkih napitaka, meda, alkoholnihpića, kole i drugih gaziranih pića, grickalica, slanih stapića, čipsa, kikirikija i sl.
  • Izbegavajte industrijske proizvode koje sadrže veštačke boje, zaslađivače, arome, emulgatore, zgušnjivače, konzervanse i ostale aditive. Svakodnevna istraživanja govore kako su neki od njih štetni čak i kancerogeni. Prirodne namirnice su sigurno zdravije.